Zahvaljujući obučenim instruktorima preživljavanje u divljini postaje kontrolisan način suočavanja sa neizvesnošću i nesigurnošću.

Svako suočavanje sa neizvesnošću je suočavanje sa samim sobom po rečima onih koji su imali priliku da učestvuju u takvoj vrsti avanture.

Avanture preživljavanja imaju višestruku namenu. Više od četrdesetak godina se koriste i kao vrsta psihoterapije, odnosno kao metoda učenja iz direktnog ličnog iskustva koja se zasniva na pretpostavci da nije dovoljno jednostavno reći osobi da je ona mnogo sposobnija nego što misli da jeste, već je neophodno kreirati situaciju u kojoj će ona moći da se oproba i dokaže sebi da ima potrebne kompetencije.

Da li će osoba doživeti neizvesnost kao izazov ili pretnju zavisi od njenog lokusa kontrole. Osobe sa unutrašnjim lokusom kontrole će na neizvesnost pre gledati kao na izazov, dok će osobe sa spoljašnjim lokusom kontrole neizvesnost verovatno doživeti kao pretnju.

U današnjem vremenu pojedinac je suočen sa visokim stepenom neizvesnosti i nesigurnosti i sve više je oslonjen na samog sebe. Od njega se zahteva proaktivan stav, inicijativa kao i veći stepen odgovornosti koji podrazumeva sposobnost donošenja odluka.

Međutim, uspešno se nositi sa neizvesnošću podrazumeva i povezati se sa drugim ljudima i raditi timski za šta je, s druge strane, potreban izvestan stepen spoljašnjeg lokusa kontrole.

Zbog toga Levenson lokus kontrole posmatra kao višedimenzionalan fenomen koji se satoji iz tri faktora za koje ljudi veruju da su od uticaja na događaje u njihovom životu, a to su sama osoba, moćni drugi i slučajnost.

U prvom slučaju niko nam nije potreban da bismo imali kontrolu nad ishodom, u drugom slučaju kontolu stičemo preko drugih ljudi, a u trećem slučaju zadobijanje kontrole je nemoguće jer se na svet gleda kao na nepredvidljivo mesto bez poretka.

Avanture preživljavanja podrazumevaju osmišljen program koji je u psihofizičkom smislu veoma zahtevan, a obično traje od nedelju do mesec dana. Može da se radi o rafting avanturi, penjanju po stenama, orjentaciji u divljini i pronalaženju puta do civilizacije, ekspediciji na moru i slično.

Učesnici se uče i uvežbavaju u veštinama preživljavanja u vanrednim okolnostima.

Uglavnom se radi o vežbama izdržljivosti i snage, kao i o vežbama rešavanja problema.

Kao što smo već rekli izlaganje različitim iskustvima postaje najbolji način da osoba postane svesnija svojih sposobnosti, ali i ograničenja.

Istraživanja su pokazala da izlaganje iskustvima preživljavanja ima pozitivne efekte na učesnike u smislu da  postaju samosvesniji, da stiču veći stepen samopoštovanja, veći stepen zdrave agresivnosti takozvane asertivnosti, jačaju unutrašnji lokus kontrole, imaju osećaj postignuća i uspešnosti, postaju bolji u rešavanju problema i donošenju odluka i uspostavljaju pozitivnije odnose sa drugim učesnicima zahvaljujući međusobnom poverenju i saradnji.

Ipak, osnovna dobit za učesnike jednog takvog programa je zadobijanje osećaja kompetentnosti i unutrašnjeg lokusa kontrole.

U avanturama preživljavanja postaje krajnje očigledno da su učesnici lično odgovorni za svaki uspeh kao i neuspeh. Povratna informacija o uspešnosti je realna i munjevita. Ukoliko učesnici nisu ništa ulovili ostaće bez večere ili ako su se pogrešno orjentisali povratak u civilizaciju će duže trajati.

Avanture preživljavanja su ujedno i team building aktivnosti koje doprinose boljem funkcionisanju timova.

Postoje organizacije koje su se specijalizovale za pružanje ovakvih vrsta obuka, odnosno iskustava kako pojedincima tako i organizacijama, a jedna od poznatijih je Outward Bound.

KLJUČNE REČI: adventure-based programs, adventure learning programs, outdoor education/ activities, outdoor leadership programs/ preparations