Menadžerski strahovi

Neki vlasnici preduzeća i menadžeri izbegavaju anketiranje zaposlenih, jer se boje da će zaposleni to doživeti kao čin njihove slabosti, odnosno kao dokaz njihove lične nesigurnosti i potrebe da se dodvore zaposlenima.

Dalje, šta u slučaju negativnih rezultata? Da li će neko biti prozvan i okrivljen?

U preduzeću u kojem se svaki čas pokreće lov na veštice lako može da se dogodi da rezultati ankete budu zloupotrebljeni.

Međutim, anketiranje zaposlenih bi trebalo da bude uobičajena praksa i deo organizacione kulture u kojoj se zaposlenima šalje poruka da su vredni, važni, da ih poštujemo i uvažavamo njihovo mišljenje i da zaista želimo da menjamo stvari nabolje na obostranu koristi i njih i menadžmenta.

Čin anketiranja, sam po sebi, nije dokaz da uvažavamo zaposlene. Potrebno je da ih upoznamo sa dobijenim rezultatima i da pokretanjem radnih grupa zatražimo konkretne predloge od njih kako bi se došlo do akcionog plana šta i kako dalje.

Ukoliko nakon istraživanja javnog mnjenja zaposlenih izostane povratna informacija ili potrebna akcija na taj način šaljemo poruku da je istraživanje sprovedeno samo radi nečije lične radoznalosti ili proforme.

Izostanak svake akcije je najbolji način da se celokupan proces istraživanja mišljenja zaposlenih birokratizuje, a kada se to dogodi istraživanje je izgubilo svaki smisao.

Krajnji rezultat u tom slučaju je da smo izneverili poverenje koje su nam zaposleni ukazali, a izgubljeno poverenje se teško vraća.

Iskrenost odgovora

Da bismo na osnovu anketiranja zaista mogli da uočimo moguće tačke poboljšanja, pored toga što sama anketa treba da bude kvalitetno konstruisana, neophodno je obezbediti i iskrenost odgovora.

Zaposleni će biti iskreni samo ako su sigurni da im je obezbeđena anonimnost i da nikako ne mogu imati posledice zbog onoga što su rekli.

Najčešće se bune kada vide da se u anketi od njih traži da daju podatke o sebi, takozvane demografske podatke kao što su pol, starost, godine radnog staža, sektor i slično.

Demografske podatke anketar koristi za potrebe statističke analize dobijenih rezultata, a ne za potrebe otkrivanja onoga ko je anketu popunio.

Međutim, iako nam demografski podaci povećavaju vrednost istraživanja dajući veće mogućnosti pri statističkoj analizi podataka nekada smo prinuđeni da ih izostavimo da bismo dobili veći odziv zaposlenih i iskrenost odgovora.

Iskrenost odgovora se postiže i formulacijom anketnih iskaza u trećem licu množine što  

ispitanicima olakša iskazivanje nezadovoljstva, ostavljajući im odstupnicu u psihološkom smislu „Nisam ja taj koji sam nezadovoljan, već su  drugi zaposleni nezadovoljni", ali u stvari pričajući o drugima mi pričamo o sebi.

Dalje, iskrenost odgovora se postiže i istovremenim anketiranjem veće grupe zaposlenih

što opet sa  svoje strane pruža pojedincu psihološki osećaj sigurnosti i zaštićenosti, jer je u grupi.

Ako se ispitivanje mišljenja zaposlenih organizuje kao on-line istraživanje onda je neophodno obezbediti određene preduslove kako anonimnost zaposlenih ne bi bila narušena. Obično je potrebno postaviti kompjuter kiosk s kojeg zaposleni popunjavaju anketu na osnovu PIN koda koji su dobili.

Proverite mišljenje zaposlenih

Način da proverite mišljenje svojih zaposlenih i da se kvalifikujete za nagradu najboljeg poslodavca je i da se uključite u nezavisno istraživanje „Najbolji poslodavac u Srbiji za 2008. godinu" koje organizuju Infostud i Ekonomist Media Group.

Prijavu i više informacija pogledati na: http://mojtim.infostud.com/najbolji-poslodavac 

Ovaj tekst je ujedno i uvodni tekst za autorski članak na temu „Merenje zadovoljstva zaposlenih" koje će biti objavljeno u novembarskom izdanju GM časopisa.

KLJUČNE REČI: employee opinion survey, employee attitude survey, employee satisfaction survey, employee engagement survey