Osećanja su ono što nas pokreće u životu. Lideri visoke emocionalne inteligencije znaju to i uspešno manipulišu emocijama drugih ljudi, što može, a ne mora da podrazumeva zloupotrebu drugog čoveka. Razlika je u tome što su jedni lukavi, a drugi mudri.

Kompleksan fenomen

Motivacija je, zaista, kompleksan fenomen. Zaobilazeći teorije motivacije i definicije, jednostavno i kratko, možemo reći da je motivacija sve ono što je osobi bitno u životu i što može da je pokrene na ekstra napor. Da bi osoba shvatila šta je to treba da se zapita šta želi, šta joj je važno, koje su njene životne vrednosti, šta joj je najvažnije, a šta joj je manje važno, kako bi opisala sopstvenu životnu filozofiju koja odražava njen pogled na svet. Dati odgovor na gore navedena pitanja bilo bi krajnje lako kada bi se celokupna motivacija odvijala na svesnom nivou. Međutim, upravo iz razloga što osoba nekih svojih motiva nije svesna nekada je samoj sebi nepoznanica i ne ume da objasni sopstveno ponašanje. Jednostavno, postoje situacije kada osoba oseća da mora da uradi nešto, oseća neku vrstu unutrašnje prisile i oseća se krajnje loše ako ne postupi po unutrašnjem diktatu, a pri svemu tome nije joj baš najjasnije zašto je to tako. U vezi sa motivacijom je i identitet jer osoba upravo i definiše i određuje sebe preko stvari koje su joj bitne. Zato se i kaže da osoba koja ne zna šta želi i šta joj je bitno u životu ima krizu identiteta. I integritet je u vezi sa motivacijom. Obično se pod tim pojmom podrazumeva snaga karaktera i izražena samosvest u smislu da je osoba veoma svesna sebe, sopstvenih slabosti i snaga, kao i onoga što želi. Odlike integriteta su istrajnost, upornost, nepokolebljivost, hrabrost, celovitost i moralnost. U vezi sa motivacijom su i emocije. Prijatne emocije se javljaju kada osoba potvrđuje svoje životne vrednosti, a neprijatne kada su njene životne vrednosti ugrožene. Zato se često može čuti da se kaže kako je neko uradio nešto iz besa, zbog zavisti, iz straha, zbog krivice i slično. Takođe, želja za osvetom, zatim želja da se dokaže nešto ili želja da se ispravi učinjena nepravda mogu biti snažni motivatori. Interesantno je da i neuspeh pored toga što je demotivator, može biti i izuzetno snažan motivator.

Motivatori na poslu

 Najčešći motivatori koji se spominju u vezi s poslom su novac, sigurnost zaposlenja, sama priroda posla, znanje, odnosno profesionalni razvoj, postignuće, odnosno uspeh, priznanje, samostalnost u radu, lični doprinos, status, odnosno prestiž, mogućnost napredovanja, moć, pobeda, uslovi rada, međuljudski odnosi, kvalitet menadžmenta, organizaciona kultura i drugo. Kada se govori o motivaciji zaposlenih koliko god je važna uloga koju ima menadžment toliko je važna i lična odgovornost svakog zaposlenog po pitanju sopstvene motivisanosti i ličnog odnosa prema poslu. Sve je veći broj oglasa u kojima se traže samomotivisane osobe (self-motivated/ selfdriven/ result oriented), koje imaju inicijativu, samostalne su u poslu, i u odsustvu spoljnih pritisaka ne ostavljaju nezavršen posao, jer pritisak da se posao završi dolazi iznutra. Reč je o takozvanoj intrinzičnoj ili unutrašnjoj motivaciji. Radi se o tome da osoba voli svoj posao i motivisana je prvenstveno prirodom svog posla, želi da što više nauči i da se profesionalno razvija, teži sve večim profesionalnim izazovima i većem stepenu odgovornosti i ima snažnu potrebu za postignućem. čest je slučaj da osobe koje imaju unutrašnju motivaciju napuste bolje plaćen posao i pređu na manje plaćen posao, ali koji je u profesionalnom smislu izazovniji ili kreativniji. Suprotno od intrinzične je ekstrinzična ili spoljašnja motivacija. Radi se o tome da je zaposlenom stalno potreban neki spoljašnji podsticaj kako bi se više angažovao na poslu. To može da bude povišica, unapređenje, priznanje, neki statusni simbol ili nešto drugo. Problem kod spoljašnje motivacije je da se zaposleni stalno iznova moraju motivisati. Jednom osvojena povišica, kancelarija ili kompanijski auto gube svoju slast i zato im stalno iznova treba nalaziti neku zamenu ili stalno iznova moraju biti osvajani.

Materijalna vs. nematerijalna osvajanja

 Iako mnoga istraživanja pokazuju da se novac kao motivator nalazi relativno nisko na hijerarhijskoj lestvici motivatora to ne znači da je novac kao motivator najmanje važan, već pre da je novac nešto što se podrazumeva da sleduje. Ako se zaposleni osećaju potplaćeno biće demoralisani i demotivisani i to ne može da se ispravi ni s jednim drugim vidom motivacije. Novac je efikasniji motivator ukoliko je povezan sa uspešnošću na poslu i ukoliko nije jedini motivator. Ipak, nematerijalna motivacija je prostor na kojem se dešavaju čuda, kada niko ne pita kada će se naplatiti. Nikada osoba neće podneti veliku žrtvu ili napor zbog novca koliko zbog nekih drugih, nematerijalnih momenata. Inspiracija, nadahnuće, viši cilj i svrha ne dolaze od novca. Najbitnije je ono što je najteže kopirati, a to su odnosi ljubavi, međusobnog poverenja i poštovanja, razumevanja i sloge među ljudima. Zato su u poslednje vreme tako popularni takozvani Trust Building Trainings. Zajednički cilj, iskazan kroz misiju i viziju, je bitan integrišući faktor. U poslu, kao i u životu ljudi su upućeni jedni na druge. Ukoliko postoji atmosfera uzajamnog poverenja, poštovanja i saradnje svaki posao će biti brže, lakše i kvalitetnije obavljen. Veliki lideri su oni koji umeju da se koriste nematerijalnim motivatorima i da manipulišu emocijama ljudi kako bi ih pokrenuli, izvukli njihov maksimum i aktivirali najbolji deo njihove ličnosti.