Jednom sastavljena anketa ne znači da je sa konstruisanjem anketnog upitnika završeno.

Pre nego što se otpočne sa anketiranjem potrebno je uraditi predistraživanje, takozvano pilot istraživanje kako bismo proverili kako ispitanici doživljavaju anketne iskaze, da li su im anketni iskazi razumljivi, da li pod anketnim iskazima podrazumevaju isto što podrazumeva i konstruktor ankete, da li postoje anketni iskazi na koje im je teško da odgovore, zbog čega nalaze da je teško odgovoriti, da li zbog načina na koji je formulisan sam iskaz ili zbog načina na koji su formulisani ponuđeni odgovori, da li im je trajanje ankete prihvatljivo, da li su se umorili popunjavajući anketu, da li su pri kraju ankete izgubili interes i koncentraciju za njeno popunjavanje, da li im je anketa interesantna, veruju li da će se anketom doći do zanimljivih rezultata, da li su zainteresovani da vide dobijene rezultate i slično.

Kada korigujemo anketu s obzirom na informacije do kojih smo došli u pilot istraživanju možemo da krenemo sa anketiranjem.

Po završetku anketiranja i unosa podataka u računar pristupa se statističkoj obradi rezultata koja nam ne služi samo za interpretaciju trenutno dobijenih rezultata, već i za poboljšanje kvaliteta buduće ankete.

Kvalitet ankete se ogleda pre svega  u valjanosti, pouzdanosti i diskriminativnosti.

Valjanost ankete znači da anketom zaista merimo ono što želimo da merimo, a pouzdanost ankete podrazumeva da test-retest situacija ili paralelne forme ankete daju slične ili skoro identične rezultate i da anketa ima unutrašnju konzistentnost, koja podrazumeva da su ispitanici dosledni u načinu na koji odgovaraju na slična anketna pitanja.

Anketa može da bude pouzdana, a ne mora ujedno da bude i valjana, ali ako je valjana onda mora biti pouzdana.

Može se desiti da anketom nismo „izmerili" ono što smo želeli, jer smo dobili odgovore koji su iskrivljeni neiskrenošću, neudubljivanjem u anketni sadržaj, strahom, željom da se udovolji očekivanjima onih koji su inicirali anketu i slično.

Ono što želimo da merimo anketom može biti jednodimenzionalni ili multidimenzionalni fenomen.

Ukoliko se radi o višedimenzionalnoj pojavi moraćemo da sastavimo veći broj anketnih iskaza, preporuka je od 8 do 12, za svaku pojedinu dimenziju što znači da ćemo imati više kategorija iskaza.

Da li se anketni iskazi stvarno grupišu na način na koji smo ih mi grupisali pokazaće faktorska analiza.

U idealnom slučaju faktorska analiza bi trebalo da pokaže onoliko faktora koliko ima kategorija iskaza, pri čemu je svaki faktor formiran upravo od onih iskaza koje smo uvrstili u svaku od kategorija iskaza.

Međutim, u praksi to često nije slučaj i dešava se da neki iskazi iz jedne kategorije formiraju faktor sa iskazima druge kategorije, a nekada se iskazi grupišu na način da je potrebno preimenovati neke kategorije ili imenovati dodatne kategorije.

Ukoliko se radi o jednodimenzionalnom fenomenu onda bismo trerbali da dobijemo jedan zajednički faktor, što znači da je anketa homogena. Iskaze koji se ne mogu obuhvatiti faktorom trebalo bi isključiti iz ankete.

U ozbiljnom problemu ćemo biti onda , bez obzira da li se radi o višedimenzionalnom ili jednodimenzionalnom fenomenu, kada ne postoji dovoljan broj statistički značajnih inter korelacija što bi značilo da je svaki anketni iskaz varijabla za sebe.

Izvori nevaljanosti i nepouzdanosti ankete su brojni i međusobno ispreplitani.

Maksimalno pojednostavivši možemo reći da problemi u vezi sa valjanošću i pouzdanošću ankete proističu, pre svega, iz formulacije i sadržaja anketnih iskaza.

Naime, utvrđeno je da razlike u odgovorima ispitanika, u mnogim slučajevima, više proizilaze iz različitog doživljavanja i razumevanja anketnih pitanja nego zbog stvarnih razlika u stavovima anketiranih.

Zbog toga je važno držati se određenih preporuka pri sastavljanju anketnih iskaza kao što su da iskazi budu jednostavni u smislu da ne sadrže više od jedne tvrdnje, da nisu višeznačni i nejasni, da su sastavljeni na način i od reči koje su svima razumljive, da ne navode ispitanika na određenu vrstu odgovora, da su iznete u redosledu koji ne bi trebalo da utiče na način davanja odgovora.

Međutim, valjanost rezultata zavisi i od reprezentativnosti uzorka. Pitanje uzorkovanja se, pre svega, svodi na  način biranja uzorka i njegovu veličinu.

Ukoliko se ide na odziv ispitanika onda je nekada potrebno uvesti ponderisanje i uraditi procenu uticaja odbijanja da se anketa popuni.

Pored valjanosti i pouzdanosti kao važan pokazatelj kvaliteta ankete spomenuli smo i njenu diskriminativnost koja se odnosi na to da li se anketom mogu registrovati razlike između ispitanika.

Ukoliko je anketa nediskriminatorna što znači da je neosetljiva na razlike među ispitanicima, odnosno da je na većini anketnih iskaza dobijena niska varijabilnost odgovora svaka upotrebau ostalih statističkih metoda je obesmišljena.