Rad van radnog odnosa za poslodavce najčešće nije jeftinije rešenje, ali je manje obavezujuće jer rad ove vrste ne podleže zaštiti Zakona o radu.

 Rad ove vrste je donekle regulisan Zakonom o radu, članovi od 197 do 202, iako ne podleže njegovoj zaštiti.

 Najviše su se zloupotrebljavali ugovori o privremenim i povremenim poslovima zbog čega je njihovo trajanje sadašnjim Zakonom o radu ograničeno na 120 radnih dana.

 Kada iskoriste ovu mogućnost neki poslodavci se opredeljuju za iznajmljivanje zaposlenih i obraćaju se takozvanim profesionalnim poslodavcima koji radnika prime kod sebe u radni odnos, dok on i dalje nastavlja rad kod poslodavca kod kojeg je  prethodno radio pod ugovorom o privremenim i povremenim poslovima.

 Taj isti radnik sada kompaniju u kojoj radi košta 10 ili 20 posto više, ali firma sada ima još manje obaveza prema njemu nego što je imala, jer celokupno administriranje vezano za njegov rad, kao što je personalna administracija i obračun zarade sada radi profesionalni poslodavac kod kojeg se radnik nalazi u radnom odnosu.

 Zatim, poslodavac može da dođe do radne snage bez zasnivanja radnog odnosa koristeći i usluge omladinskih i studentskih zadruga.

 Sledeći oblik angažovanja radnika bez zasnivanja radnog odnosa je sklapanje ugovora o delu radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca, a podrazumevaju samostalno izvršenje određenog fizičkog ili intelektualnog posla.

 Finansijski posmatrano ovakva vrsta ugovaranja je najnepovoljnija za poslodavca jer  prihodi po osnovu ugovora o delu imaju poreski tretman ostalih-drugih prihoda i podležu plaćanju poreza na dohodak građana po stopi  od 20% na poresku osnovicu koju čini bruto prihod, iznos ugovorene naknade i svih drugih ugovorenih izdataka, a koji su u vezi sa izvršenjem ugovorenog posla, saglasno odredbama člana 85. st. 1 do 3 i člana 86. Zakona o porezu na dohodak građana.

 Takođe, ugovorena nakanada podleže plaćanju doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje na istu osnovicu na koju se plaća i porez na dohodak građana (članovi 7, 12, 28 i 44 Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje). U slučaju da lice s kojim je zaključen ugovor o delu nije osigurano po drugom osnovu, na ugovorenu naknadu plaća se i doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje na istu osnovicu.

Porez i doprinose obračunava i plaća poslodavac, kao isplatilac nakanade, prilikom isplate ugovorene nakanade.

 Slična situacija je i sa ugovorom o zastupanju ili posredovanju.

 U praksi se nailazi i na one poslodavce koji upućuju radnike na to da osnuju svoju agenciju, odnosno preduzetničku radnju nakon čega ih poslodavac angažuje kao samozaposleno lice i u tom slučaju nemaju finansijskih peripetija oko administriranja isplate ugovorene naknade jer se isplata vrši na osnovu izdate fakture i najčešće se ne plaća ni pdv, jer samozaposleni obično nije u sistemu pdv-a.

 Moguće je ugovoriti i dopunski rad do trećine punog radnog vremena sa zaposlenim koji radi puno radno vreme kod drugog poslodavca.

 U rad van radnog odnosa spada i ugovaranje stručnog osposobljavanja i usavršavanja sa nezaposlenim licima radi obavljanja pripravničkog staža kao i sa onima koji žele da steknu specijalizuju u određenoj oblasti.

 Posebnu pažnju treba obratiti i na to da je Ministarstvo rada i socijalne politike otvorilo javnu raspravu o nacrtu zakona o volontiranju. Nacrt zakona se može preuzeti na sajtu Ministarstva.

 Pomenuti zakon se donosi da bi se olakšalo ugovaranje volonterskog rada.

 Iako, ne spada u rad van radnog odnosa ovom prilikom bismo želeli da skrenemo pažnju i na konkurs za poslodavce koji je raspisala Nacionalna služba zapošljavanja za dodelu subvencija poslodavcima za zapošljavanje i stručno osposobljavanje 10.000 pripravnika. Poslodavci će sa pripravnicima sklapati ugovor na određeno vreme bez obaveze da zadrže pripravnike u stalnom radnom odnosu po isteku pripravničkog staža.

 Na ovaj način poslodavci će praktično moći da dođu do besplatne radne snage, jer najveći deo bruto zarade subvencionira država, a poslodavac ima obavezu da mesečno uplaćuje za pripravnika sa srednjom školom 1.905 dinara, za pripravnika sa višom školom 2.246, a za one sa fakultetom 2.589 dinara.