Zdrava ambicija podrazumeva težnju osobe da uradi nešto korisno, da preuzme odgovornost i proizvede rezultat koji je često više od uobičajenog i očekivanog. S druge strane karijerizam podrazumeva težnju ka uspinjanju i stvaranju dobrog utiska o sebi. Samim tim napor koji se ulaže nije usmeren na postizanje rezultata već na kreiranje pozitivnog imidža i odgovarajuće impresije zarad lične prohodnosti, odnosno uspinjanja na hijerarhijskoj lestvici organizacije. A da se radi o krajnje sebičnom interesu razotkrivaju Braton i Kekmar u članku „Ekstremni karijerizam: Tamna strana menadžment impresioniranja“ (“Extreme Careerism: The Dark Side of Impression Management“ by Bratton & Kacmar). Međutim, karijerizam nije samo individualni već i kulturološki fenomen.

Kada nam zaposleni saopšti da je dobio  ponudu za prelazak kod drugog poslodavca postavlja se pitanje da li da pokušamo da ga zadržimo davanjem kontra ponude.  Odgovor na to pitanje zavisi od toga koliko je dati zaposleni bitan za uspešno poslovanje preduzeća ili završetak određenog projekta, kao i od toga  šta su stvarni razlozi i motivi za njegovu odluku da pređe kod drugog poslodavca. Međutim, postoje i oni poslodavci koji uopšte ne postavljaju ovakvu vrstu pitanja jer veruju da je davanje kontra ponude uvek kontraproduktivno i za poslodavca u potpunosti neprihvatljivo. Zbog toga ćemo razmotriti razloge zbog kojih neka preduzeća koriste kontra ponudu kao način da zadrže zaposlenog u odlasku, ali i razloge zbog kojih  neka druga preduzeća to nikada ne čine.

Umeti slušati je izuzetno važno u radu sa ljudima počevši od usluživanja klijenata, preko  prodaje i pregovaranja pa sve do rukovođenja i bavljenja poslovima iz HR domena, naročito tokom intervjua u procesu selekcije kandidata ili tokom karijernih razgovora i koučinga sa zaposlenima. Međutim, često se ova veština uzima zdravo za gotovo kao nešto što je svojstveno svim ljudima, a ne kao nešto u čemu se treba usavršavati. Zbog toga se i daleko manji broj obuka organizuje na ovu temu u poređenju sa obukama koje se organizuju na temu uspešne prezentacije. Međutim, sposobnost slušanja je socijalna veština koja je veoma važna jer zahvaljujući upravo tom umeću nesporazumi i konflikti mogu biti izbegnuti, problemi jasnije sagledani, a kvalitetnije odluke donete. Takođe, pokloniti pažnju i saslušati nekoga je dokaz da nam je stalo do te osobe i na taj način izgrađujemo odnos poverenja.