Ukoliko se unapred ne pripremimo za promene koje nam predstoje one umesto da budu nove šanse i prilike za razvoj postaju pretnja. Prvi korak koji treba da učinimo je da to shvatimo. Sledeće što treba da uradimo je da izgradimo, kako lični tako i kolektivni, kapacitet da date promene s uspehom iskoristimo. Svet rada je, kao i uvek do sada, pod uticajem ekonomskih i društvenih kretanja u kojima živimo. Kako ekonomski razvijene zemlje diktiraju tempo i pravac u kojem se danas ide razmotrićemo šta je karakteristično upravo za te ekonomije.

Deindustrijalizacija

Jedan od najuočljivijih trendova za ekonomski razvijene zemlje je proces deindustrijalizacije. Za svet rada to znači da se smanjuje broj radnih mesta u proizvodnji, a raste u uslužnom sektoru.

Broj radnih mesta se smanjio ne samo u proizvodnji, već i u poljoprivredi, rudarstvu i energetici. S druge strane zapošljavanje raste u ugostiteljsko-turističkom sektoru, ICT sektoru, finansijskom sektoru, trgovini, transportu, obrazovanju, naučno-istraživačkom radu, umetnosti, zabavi, rekreaciji, brizi o zdravlju i lepoti i drugo.

Takođe, i tehnološke promene i uklanjanje trgovinskih barijera su dovele do toga da se proizvodnja, koja je u većoj meri zavisna od ljudskog rada, preselila iz razvijenih zemalja u zemlje u razvoju.

Najveći rast zaposlenosti u poslednjih četrdeset godina je zabeležen u poslovanju s nekretninama. Ipak, danas se najveći rast beleži u sektorima koji zahtevaju visoko kvalifikovanu radnu snagu, kao što su, recimo, ICT sektor.

Date promene predstavljaju izazov za države i privrede širom sveta jer se zahtevaju drugačije sposobnosti i znanja nego što je to bio slučaj ranije.

Potrebno je osposobiti radnu snagu da bi imala viši stepen tehničkog znanja i bila prilagodljivija s obzirom na promene koje se zahtevaju.

Ekonomija znanja zahteva različit pristup nego što je to ranije bio slučaj kod tradicionalnog proizvodnog sektora.

Pitanja koja se postavljaju je kako da se unaprede veštine i znanja radne snage i koje to zahteve postavlja pred savremenu menadžment praksu.

Tehnološke promene i globalizacija

Tehnološke promene smanjuju troškove transporta, komunikacije i razmene te postaju jedan od faktora koji stoji iza sve intenzivnije globalizacije u smislu sve slobodnijeg protoka dobara, usluga, ljudi i novca nezavisno od državnih granica.

Ekonomije mnogih država su se liberalizovale i otvorile za međunarodnu trgovinu i strane investicije.

Tehnološki razvoj i globalizacija direktno menjaju način rada. ICT sektor je otvorio nove kanale komunikacije i promenio poslovne modele u nekim industrijama stvarajući nove usluge i poslove, kao što je, recimo, onlajn marketing menadžer.

Takođe, ICT  je olakšao i proces angažovanja radne snage van granica sopstvene zemlje, kao i veći postotak zaposlenih koji rade od kuće, odnosno na daljinu.

Na taj način tržište rada postaje sve više internacionalno. Zatim, sve više ljudi migrira u potrazi za poslom.

Poslodavci danas imaju mogućnost da visoko kvalifikovanu radnu snagu traže i van granica svoje zemlje.

Azija danas ima veći broj naučnika i inženjera nego SAD i EU zajedno.

Pitanje koje se postavlja je kako osposobiti radnu snagu da bi mogla da iskoristi šanse koje nastaju zahvaljujući tehnološkom razvoju.

Uz ovo pitanje postavlja se još jedno, a to je kako rukovoditi globalno.

Demografske promene

Glavne demografske promene su sve starija populacija i sve veći talas migracija. Naime, ljudi danas žive duže. Raste postotak starije radne snage preko pedeset godina starosti. Međutim, među zaposlenima broj najmlađih od šesnaest do dvadesetčetiri godine se smanjuje.

Zbog toga se poslodavci suočavaju s tržištem rada na kojem ima više starije radne snage nego mlađe.

Usled nedostatka mlađe visoko kvalifikovane radne snage naglasak je na što dužem zadržavanju postojećih visoko kvalifikovanih zaposlenih ili na njihovoj prekvalifikaciji.

Dati nedostatak je donekle ublažen migracijom mlađih porodičnih ljudi koji imaju više dece u poređenju sa tipičnom porodicom iz ekonomski rezvijenih zemalja.

Usled migracije razlike unutar radne snage postaju sve veće pa su potrebne sofisticirane HR menadžment prakse kako bi se ostvario timski rad i obezbedila angažovanost zaposlenih.

Date promene postavljaju pred poslodavce izazov osmišljavanja fleksibilnijih načina penzionisanja kako bi se starijim zaposlenima omogućilo da što duže ostanu u izvesnoj meri radno angažovani.

Takođe, zastupljenost žena na tržištu rada je danas mnogo veća nego nekada. Danas se posebno vodi računa o rodnoj ravnopravnosti, odnosno zabrani diskriminacije kada je reč o zapošljavanju, visini zarade i hijerarhijskoj prohodnosti.

Nestajanje sindikata

Od sedamdesetih godina prošlog veka na ovamo u ekonomski razvijenim zemljama članstvo u sindikatima opada. Danas je članstvo praktično prepolovljeno.

Kolektivno pregovaranje sve više nestaje i ustupa mesto individualnom pregovaranju zaposlenog sa poslodavcem.

Do datih promena je jednim delom došlo usled promena zakona koji regulišu radne odnose kojima se ograničava sindikat u smislu akcije koju može da preduzme.

Ali i šire ekonomske i društvene promene su uticale na to, kao što su deindustrijalizacija, smanjivanje javnog sektora, te rast malih i srednjih preduzeća.

Danas kolektivno pregovaranje skoro da i ne postoji u privatnom sektoru ekonomski razvijenih zemalja. Menadžeri imaju odrešene ruke, ali je zato broj radnih sporova u porastu.

Pitanje koje date promene nameću je kako osigurati da se i glas zaposlenih čuje.

Fleksibilni oblici rada

Danas puno radno vreme od devet do pet i stalni radni odnos nisu jedini oblik rada, iako i dalje 60% radne snage ima stalno zaposlenje sa punim radnim vremenom. Ostali rade ili na određeno ili nepuno radno vreme ili su samozaposleni.

Novina su i nula-satni ugovori o radu, kao i globalne onlajn platforme namenjene frilenserima.

Zahvaljujući savremenoj tehnologiji moguće je raditi i od kuće, odnosno na daljinu. I ovaj oblik rada je stalno u porastu.

Zbog različitih oblika rada, kao i svih prethodno opisanih promena, upravljanje zaposlenima je danas sve složenije. Pa u tom smislu uloga koju imaju HR i menadžment postaje sve zahtevnija.