U svetlu globalne ekonomije u kojoj država sve više gubi svoju regulativnu ulogu, kao i imovinu koja biva privatizovana, postavlja se pitanje kako postići da se kompanije ponašaju u skladu sa javnim interesom? Polako se uspostavljaju novi mehanizmi kontrole i to preko finansijskih institucija, potrošača, zaposlenih i nevladinih organizacija.

Evropski savet je još 2000. godine doneo dokument pod nazivom "Green Paper" kojim se promoviše društvena odgovornost korporacija (Corporate Social Responsibility ili skraćeno CSR). Velika Britanija je iste godine osnovala i ministarstvo za CSR, da bi se danas već moglo naići na oglase u kojima kompanije traže CSR menadžere. Finansijska motivacija i kontrola se ostvaruje na osnovu toga što kompanije koje mogu da dokumentuju da su usvojile CSR koncept, kroz svoje planove i budžete, imaju veću prohodnost u dobijanju kredita ili lakše nalaze investitore za svoje projekte. Alati koji se koriste za procenu kompanija po pitanju usvojenosti CSR koncepta su takozvane liste za proveru prihvatljivosti po društvo i okruženje (social and environmental checklist). Inače, društveno odgovorno investiranje je jedan od najdinamičnijih segmenata u finansijskom svetu, koji beleži enormni rast, tako da je do danas u Evropi formirano oko 300 fondova namenjenih društveno odgovornim investicijama.

Drugi mehanizam kontrole su potrošači koji su danas bolje informisani nego ikada ranije. Taj mehanizam kontrole se uspostavlja kroz uvođenje odgovarajućih oznaka (social i eco label). Radi se o oznakama koje mogu da nose samo oni proizvodi čiji proizvođači mogu da dokumentuju svoje društveno odgovorno ponašanje.

Dodirne tačke sa HR-om

Oznaka za društvenu odgovornost (social label) ukazuje na to da kompanija obezbeđuje dobre radne uslove svojim zaposlenima, da investira u svoje ljude, da neguje socijalni dijalog sa predstavnicima radnika. Takođe, ova oznaka pokazuje da kompanija pomaže razvoj lokalnih malih preduzeća, što je doprinos ekonomiji i zapošljavanju u regionu, da pomaže stanje na lokalnom tržištu rada u smislu da na tom tržištu mogu da se nađu ljudi sa sposobnostima koje su tražene, da olakšava mladim ljudima prelazak od škole ka poslu (praksa, pripravnički poslovi i sl.), ali da ne zaboravlja ni na one ljude sa smanjenim sposobnostima i da i za njih stvara određene mogućnosti.

Gde je tu interes kompanije?

Danas mnoge kompanije posluju globalno, a deluju lokalno. To znači da se od kompanija očekuje da se uključe u razvoj svoje lokalne zajednice i da budu akteri na lokalnoj sceni. Istraživanja sprovedena u EU pokazuju da, osim moralnih razloga, kompanije imaju i finansijske razloge da praktikuju CSR. Danas se vrednost brenda i reputacije smatra najdragocenijim kompanijskim kapitalom. Usvajanje CSR koncepta u skladu sa tim povećava ugled kompanije, a time i njenu konkurentnost u smislu privlačenja i zadržavanja kako potrošača tako i najboljih zaposlenih.

Istraživanja u EU su pokazala da bi čak78% zaposlenih radije radilo za kompaniju koja ima visoke etičke standarde i reputaciju, čak i po cenu niže plate, a 1 od 5 potrošača je voljan da plati i veću cenu za proizvod koji na sebi ima socio i eko oznaku. Pojedine nevladine organizacije čak vode medijske kampanje protiv nekih proizvođača koji se ponašaju na društveno neodgovoran način, a rezultat tih kampanja je doživljaj potrošača da je nabavka njihovih proizvoda neetički čin.

Više o CSR konceptu

Oni koji žele da saznaju više o CSR konceptu mogu da prouče sledeće dokumente:

• European Green Paper on CSR
• UN Global Compact
• ILOs Tripartite Declaration of Principles concerning
• Multinational Enterprises and Social Policy
• OECD Guidelines for Multinational Enterprises
• Core ILO Labour Standards i
• ETUC (European Trade Union Confederation) i
• CEEP (European Centre of Enterprises with public participation and of enterprises of general economic interest)
• Charter for Services of General Interest
• SAI (Social Accountability International) daje standarde za procenu usvojenosti CSR koncepta.