Danas kada se više ne može računati s jednim poslom do penzije postavlja se pitanje da li se još uvek može govoriti o prečestim promenama posla i nelojalnosti zaposlenih. Izgleda da dosadašnja vrlo rasprostranjena praksa odbijanja kandidata koji se relativno kratko zadržavaju kod jednog poslodavca više nije opravdana.

Česte promene posla više nisu retke

Negativan stav prema onima koji često menjaju posao i automatsko odbijanje takvih kandidata kao nepoželjnih postaje prevaziđen koncept u regrutaciji.

Možda je nekada i bilo opravdano tako postupati, ali danas to postaje način da izgubimo zaista dobre kandidate.

Umesto da pretpostavimo da su takvi kandidati nelojalni, sebični, nestrpljivi i skupi možemo da pođemo i od pretpostavke  da se radi o zaista dobrim kandidatima čim im se stalno nude nove mogućnosti, brži i intenzivniji profesionalni razvoj, izazovniji posao ili hijerarhijsko napredovanje,  što  im trenutne  firme ne nude pa bi njihov dalji razvoj karijere u tom slučaju bio u zastoju.

Zatim,  još uvek niko nije dokazao da je zapošljavanje kandidata koji često menjaju posao manje isplativo dok bi se u slučaju njihovog nezapošljavanja to možda i moglo dokazati.

I na kraju, česte promene posla ne samo da više nisu retke već više nisu ni neobične.

Česte promene posla više nisu neobične

Danas česte promene posla  sve više postaju pravilo i standard, a sve menje izuzetak. Prema nekim nalazima zaposleni se u proseku zadržavaju oko četiri godine kod jednog poslodavca dok se u slučaju mladih koji upravo stupaju na tržište rada očekuje i kraće zadržavanje, u proseku manje od dve godine.

Neka druga istraživanja otkrivaju da tridesetogodišnjaci sa dobrim obrazovanjem i jakim referencama u proseku odlaze posle 28 meseci, a najkraće se zadržava elita mladih menadžera prema nalazima Harvard Business Review.

Zapošljavanje onih koji često menjaju posao je prihvatljivo

Ne razmotriti kandidate koji često menjaju posao i ne pozvati ih na intervju je prevaziđena praksa. Naime, prema nalazima nekih karijernih sajtova (CareerBuilder) 55% poslodavaca praktikuje zapošljavanje kandidata koji često menjaju posao.

Poslodavci se odlučuju na taj korak upravo iz razloga što takvi kandidati mogu biti dragoceni.

Kandidati koji često menjaju posao mogu biti dragoceni

Postoji više razloga zbog kojih kandidati koji često menjaju posao mogu biti dragoceni, kao što su:

• Izvrsni izvršioci -  Natprosečni izvršioci češće napreduju u poređenju sa prosečnim izvršiocima. Sama činjenica da kandidati koji često menjaju posao s lakoćom prelaze s jednog radnog mesta na drugo govori o njihovoj superiornosti.

Njihov jedini “greh” može biti to što su ambiciozniji  i preduzimljiviji od drugih. Ali upravo su to osobine koje bi mnogi menadžeri želeli kod svojih zaposlenih. Zbog toga bi, pre nego što se automatski donese negativan sud, trebalo proveriti da li je kandidat prešao u drugu firmu na hijerarhijski višu poziciju  ili je naprosto prešao u veću i prestižniju firmu što su u stvari pozitivni pokazatelji da je kandidat procenjen kao talenat i potencijal. Na takve kandidate možemo gledati ne kao na najmanje poželjne već kao na najpoželjnije jer ih je više firmi procenilo kao dovoljno vredne da bi ih zaposlilo.

Zatim, kandidati koji često menjaju posao su, po pravilu,  na početku ili negde na pola puta u razvoju svoje karijere zbog čega je malo verovatno da će njihova produktivnost početi da opada.

• Donose iskustvo drugih firmi -  53% poslodavaca koji su obuhvaćeni istraživanjem (Career Builder) saopštava da iz svog iskustva mogu da kažu da kandidati koji često menjaju posao raspolažu zavidnom ekspertizom, akumuliranim znanjem, najboljom praksom, benčmarking informacijama i brojnim kontaktima.

Ukoliko je njihovo prelaženje iz firme u firmu bilo unutar iste branše onda imaju zavidan uvid i u samu branšu.

• Prilagodljivi su, brzo uče i lako grade kontakte – Verovatno se oni koji nisu prilagodljivi i kojima treba više vremena da uđu u posao neće ni odlučivati na češće promene posla.

Oni koji se, ipak, odlučuju na takav korak su verovatno oni koji su snalažljivi, svestrani, komunikativni, prilagodljivi i brzo usvajaju nova iskustva i znanja i koji zahvaljujući svemu tome lakše podnose promene i neizvesnost toliko svojsvene VUCA svetu.

• Stalno prolaze kroz intenzivan razvoj –  Na promene zaposlenja treba gledati kao na razvojne faze kroz koje kandidati koji često manjaju posao prolaze.

Svaki put kada se nađu u ulozi novog zaposlenog suočavaju se sa novim izazovom zbog čega prolaze kroz daleko intenzivniji profesionalni razvoj u poređenju sa zaposlenima koji su se skrasili i usidrili na jednom radnom mestu.

Zbog toga nije potrebno posebno investirati u njihovu obuku i razvoj i u manjoj meri zahtevaju  neposredno angažovanje pretpostavljenog.

• Lakše ih je regrutovati – Naprosto radi se o kandidatima koji se lakše odlučuju na promenu, bolje podnose neizvesnost i rizik koji ide uz to.

I na kraju, društvo sa dominantno individualističkim sistemom vrednosti više ne produkuje lojalne zaposlene u značajnijoj meri.